Копија великореметске чудотворне Богородичине иконе налази се у цркви Рождества Пресвете Богородице ( 1777 – 1780 ) у Земуну , на резбареном престолу (трону), врло сличном троновима новосадских храмова Успенског и Алмашког, које је дело новосадског пилтора Аксентија Марковића.
Престо (трон) је са вазама, крупним конзолама у облику дебело наслаганих и увијених волута са мотивом осмичастог преплета, a изнад њега је наднесен балдахин са ламбрекеним висуљцима.
Икона је рађена на дрвеној правоугаоној табли са лучним фронтоном на горњој страни, уоквирена је профилисаним рамом са осмичастим мотивом и астрагалом .
Њена величина је око 110 х 73 цм, а средњег лучног дела око 126,5 цм. На златној основи иконе, као позадина слике, исцртани су рокајни украси са лишћем и цветовима као на чудотворној реметској икони.
Богородица је допојасна, типа Богородице Одигитрије, у мркоцрвеном мафориону и плавој доњој хаљини са црним и златним наборима. Христос је у хаљини боје цинобера са златним шрафурама, десном руком благосиља, а у левој држи свијену пурпурну акакију.
Коса му је тамнокестењаста, а лице светлијег окера са мрким сенкама и руменилом. Hoc пунији, очи крупне и светлијих зеница.
Око главе je нимб ca сигнатуром Q – N, док je горњи део косе и главе под сребреном барокно украшеном круном.
Богородица, такође, има на глави раскошну барокну круну 1) а око главе је златни нимб. Сигнатура је са леве стране ΜΡ – ΘΥ, a са десне ΝИС – ХС.
Њена хаљина има маслинасту поставу, а мафорион код рукава, око врата и главе златну траку у степенастим преломима, украшену наизменично четвртастим смарагдима и овалним рубинима. Лице јој је моделовано фином бојом, а сенке мрким и руменим тоновима. Очи су крупне, смеђе, јасне и светлије. Испод Богородице је на траци голубије боје, на првој половини, исписан грчки текст песме : YΠΟ ΤΗΝ
ΕYΣΠΛΑΓΧΝΙΑΝ ΚΑΤΑΦΕΥΓΟΜΕΝ ΘΕOTOΚΕ TAΣ ΗMΩΝ IΚΕΣΙΑΣ МΗ ΠΑР…
Ὑπὸ τὴν σὴν εὐσπλαγχνίαν, καταφεύγομεν, Θεοτόκε, τὰς
ἡμῶν ἱκεσίας, μὴ παρίδῃς ἐν περιστάσει, ἀλλ’ ἐκ κινδύνων
λύτρωσαι ἡμᾶς, μόνη Ἁγνή, μόνη εὐλογημένη.
( даље изгребан и оштећен ), а на другој половини црквенословенски:
Под Твоју милост прибегавамо, Богородице, не презри
молитве наше у невољама, него нас избави од беда, Једина
Чиста, Једина Благословена.
По оквиру резбарног и позлаћеног огледала испод иконе написан је лепо, чисто и читко натпис, који потврђује чињеницу да је извесни Теодор Апостоловић земунски трговац био приложник ове иконе на трону.
Испод иконе Богородице у резбарији лозе и грожђа, налази се икона „ЖИВОНОСНИ ИСТОЧНИК“ 2), рад Живка Петровића из 1864 године. На дну је запис о дародавцима, а у дубини овала са леве стране је запис сликара „Живко Петровић начертао“.
Morућe је да je ову икону Богородице сликао и копирао Михајло Јевтић , мада се она у многим појединостима разликује и од оригинала и од Јевтићеве копије, о којој ће бити касније речи, мада има и такве детаље који се уочавају на оригиналу, украсни елсменти у позадини и орнаменти на мафорону.
Разлика измсђу копија је у томе што су настале у временском размаку између 1785 и 1791 године.